Štrajk u Fijatu kao da je probudio uspavano nezadovoljstvo radnika u
svim krajevima Srbije. U drugoj nedelji protesta u Kragujevcu, kolegama
iz FCA pridružili su se i radnici Gorenja iz Valjeva, građevinske firme
Ratko Mitrović iz Beograda, a blizu štrajka su i zaposleni u FAP-u.
Stodnevnu agoniju radnika Goše ne treba posebno ni pominjati.
Stodnevnu agoniju radnika Goše ne treba posebno ni pominjati.
I
dok se poslodavci u Fijatu drže strogo, odbijajući svake pregovore i preteći
otkazima, u Gorenju su reagovali ekspresno i seli za sto sa svojim radnicima
istog dana kad je počeo štrajk, što ih je odmah vratilo i na radna mesta. U
Goši nema ni pregovora ni rada, samo beznađa, dok je u Ratku Mitroviću i FAP-u
situacija nejasna.
Indikativno
za sve ove štrajkove je upadljiva ćutljivost Vlade Srbije, za koju u prvih 10
dana čak ni štrajk u Fijatu praktično nije postojao.
Fijat:
Vlada Srbije prevarila Štrajkački odbor
Umesto
već izvesnog prekida tronedeljne obustave rada, proizvodni radnici u kompaniji
Fijatu danas će najverovatnije da nastave štrajk, a u Štrajkačkom odboru
razmišljaju i da deo zaposlenih izađe na kragujevačke ulice. U Samostalnom
sindikatu i Štrajkačkom odboru, koji je juče već bio doneo odluku o privremenom
prekidu štrajka na 24 sata, kako bi danas uz posredovanje Vlade Srbije, počeli
pregovori sa menadžmentom, juče posle podne bili su, najblaže rečeno, zatečeni
saznanjem da ih je Vlada Srbije prevarila, te da nije donela dogovoreni
zaključak koji bi zaposlenima u FCA Srbija omogućio da, mimo propisa, ukoliko
budu nezadovoljni ishodom pregovora sa Fijatom, totalnu obustavu rada nastave
odmah u ponedeljak. Naime, po važećem zakonu bi morali da čekaju pet dana da
ponovo počnu štrajk.
Čelnici
Samostalnog sindikata radnike druge smene su o promeni odluke o štrajku
obavestili na uobičajenom popodnevnom zboru u krugu fabrike, koji se organizuje
kad je ovo izdanje Danasa u štampi. Kako su prošli na tom zboru, s obzirom na
činjenicu, da su radnici na prekjučerašnjim i jučerašnjim okupljanjima žestoko
negodovali zbog njihovog insistiranja na privremenom prekidu štrajka, saznaće se
naknadno. To radničko nezadovoljstvo ponašanjem rukovodstva Samostalnog
sindikata koje je juče iz Štrajkačkog odbora čak isključilo poverenika
fabričkog ogranka UGS "Nezavisnost" Zorana Stanića, koji je bio
protiv stava "samostalaca", moglo bi da ugrozi promenu plana o
nastavku i radikalizaciji protesta.
Pregovori
Štrajkačkog odbora i menadžmenta Fijata o povećanju bruto zarade sa 38.000 na
50.000 dinara, ako do njih dođe, trebalo bi da traju do nedelje.
Predstavnici
Štrajkačkog odbora od preksinoć su isticali da je sa ministrom privrede Goranom
Kneževićem već dogovoreno da grad radnicima
FCA Srbija obezbedi prevoz kad su angažovani izvan standardnog radnog
vremena. Poslodavac se, tvrde, u kontaktima sa predstavnicima srpskih vlasti
već obećao da će da poveća zarade, isplati dogovorene bonuse, kao i da će
da reorganizuje proizvodnju kako bi
ubuduće bila eliminisana učestala praksa da jedan radnik, zbog dužeg odsustva
kolege, istovremeno završava više proizvodnih operacija.
Poverenik
UGS "Nezavisnost" i dojučerašnji član Štrajkačkog odbora Zoran Stanić
siguran je da će poslodavac da poveća zarade zaposlenih, ali ne mnogo.
Značajnije povećanje ne bi, prema njegovom mišljenju, odgovaralo ne samo
Fijatu, nego ni srpskim vlastima, koje strahuju da bi, slučaju da se radnici
izbore za plate primerene svom radnom angažmanu, njihove kolege širom Srbije
mogle da se povedu njihovim primerom, što bi za posledicu imalo talas radničkih
štrajkova.
Inače,
u FCA Srbija trenutno ima 2.405 zaposlenih, što je za 50-ak radnika manje od
ugovorom predviđenog broja radnika, zbog čega sindikalci ne veruju u pretnje
rukovodstva Fijata da će otpustiti novih 320 radnika, ako se ne obustavi
štrajk. Tu "poruku" drugog čoveka Fijata Alfreda Altavile u
Kragujevac je, prema našim saznanjima, doneo šef kabineta premijerke Ane
Brnabić, Miloš Petrović, čime je obezbeđeno dodatno opravdanje Štrajkačkom
odboru za odluku o prekidu štrajka.
Vlada bez zaključka "iz protokolarnih
razloga"
Predsednik Štrajkačkog odbora u FCA Srbija
Zoran Marković rekao je juče da Vlada Srbije iz protokolarnih razloga nije
donela zaključak kojim se garantuje da radnici mogu da nastave protest u
ponedeljak, te da neće snositi posledice zbog štrajka. Taj zaključak je, prema
njegovim rečima, bio preduslov za prekid štrajka. Radnici su na jučerašnjem
popodnevnom zboru, na kojem je priznao da su ga u Vladi prevarili, pozdravili
njegovu najavu da će štrajk biti nastavljen i da će danas biti organizovan i
ulični protest.
Ratko
Mitrović: Postavljaju asfalt na 50 stepeni - bez zdravstvenih knjižica
Radnici
firme MBA Ratko Mitrović - Niskogradnja koji su proteklih nekoliko dana na plus
50 stepeni postavljali asfalt na centralnim beogradskim ulicama od marta nemaju
overene zdravstvene knjižice. To, kao i višemesečno neplaćanje prevoza i zarada
za februar i maj, primoralo je njih 200 da juče prepodne od 7 do 9 časova
prestanu da rade na rekonstrukciji Ruzveltove ulice, Mije Kovačevića, ali i na
Slaviji i Vreocima kod Lazarevca.
-
Ljudi su stali spontano, bez ikakve organizacije. Svaki dan slušaju obećanja -
biće sutra, biće u sredu, biće u petak. Rade na velikim vrućinama, postavljaju
asfalt, bez plata, overenih zdravstvenih knjižica - kaže za Danas predsednik
sindikata u ovom preduzeću Mile Čolić.
Poslodavac,
vlasnik MBA Miljković, Branko Miljković, koji je kompaniju Ratko Mitrović -
Niskogradnja privatizovao 2011, kako kaže Čolić, jednom od radnika rekao je da
će plata biti "po podne, najkasnije ujutru".
-
Čim je privatizovao firmu krenuli su problemi sa kašnjenjem plata. Poslovi na
kojima trenutno radimo, samo ovi u Beogradu vrede 15 miliona evra, nemoguće je
da nema novca za plate - ističe Čolić, napominjući da su radnici nezadovoljni i
zbog problema u vezi sa uplatama doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Ukoliko
plate sutra ne dobiju, zaposleni će ponovo obustaviti rad dok im se ne ispune
svi zahtevi, do tada traže od države da reaguje.
Firma
Ratko Mitrović - Niskogradnja privatizovana je pre šest godina, a podaci
Agencije za privredne registre pokazuju da je prošlu godinu završila u plusu od
165,1 miliona dinara, gotovo duplo manjem nego godinu dana ranije, kada je
saldo na računu bio 317 miliona dinara.
S
druge strane, Miljkovićeva privatna kompanija MBA Miljković je, prema podacima
APR, 2015. godinu završila sa poslovnim prihodom većim od dve milijarde dinara
i neto dobitkom od 53,7 miliona dinara.
Reakciju
od poslodavca na obustavu rada, ali i odgovore na pitanja zbog čega im nisu
overene knjižice a plate neuplaćene nismo dobili u toku jučerašnjeg dana.
Gorenje:
U fabrici frižidera rade na plus 40
Radnici
druge smene u fabrici frižidera i zamrzivača su u sredu uveče prestali sa radom
tražeći pregovore sa menadžmentom, povećanje plata od 5.000 dinara, kao i
poboljšanje uslova rada. Kompanija se juče oglasila saopštenjem u kom tvrde da
je u "procesu socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja došlo do
kraće obustave rada u večernjim satima, nakon čega se proizvodnja normalno
nastavila".
Zaposleni
u slovenačkoj kompaniji žalili su se na to što rade na temperaturama većim od
40 stepeni, što imaju radne subote i slobodne dane koje moraju da koriste u
decembru.
"Zaposleni
i menadžment aktivno pregovaraju u vezi konkretnih predloga koje su
predstavnici sindikata izneli. Socijalni dijalog između radnika u proizvodnji i
menadžmenta intenziviraće se u narednim danima do pronalaska minimuma
prihvatljivih uslova za sve strane uz nesmetani nastavak rada u svim fabričkim
pogonima", ističe se u saopštenju.
U
Valjevu u Gorenju radi 1.500 radnika, a fabrika je otvorena pre 11 godina.
Goša:
Četiri meseca tišine
Štrajk
u Goši najtužnija je priča radničke Srbije. Kada se u martu ubio radnik ove
fabrike, ne mogavši više da izdrži besparicu i poniženja, zvaničnici su
reagovali ćutanjem. Ni jedna reč, ni jedna poseta. Fabrika Goša nije bila u
stečaju, ali ima radnika kojima slovački poslodavac duguje i po 30 plata. Kada
je posle samoubistva krenuo štrajk, i kada je konačno dobio i kakvu takvu
medijsku podršku, u Smederevsku Palanku je jedanput došao i tadašnji premijer
Aleksandar Vučić sa ministrima. Obećao je pomoć, plate i podršku, ali ona nije
stigla. Samo deo od 60.000 dinara su dobili radnici, a ostatak nikad. Nikad
više nije došao ni Vučić, niti bilo ko od ministara, jer nema lepih vesti.
Radnici
zato i danas štrajkuju, sede na šinama i čuvaju vagone koje su napravili, da ih
vlasnik ne proda. Iz Goše zapravo nema vesti. U firmi kojoj radnici nisu ni
potrebni tamo je već 109. dana štrajk.
FAP:
Radnicima dali akcije umesto plata
Usvajanje
UPPR-a za pribojski FAP, do čega je došlo 16. juna, menadžment te fabrike ocenjuje
kao značajan korak ka izlasku "na zelenu granu" dok radnici smatraju
da su oštećeni za šest zaostalih pata koje su pretvorene u akcije.
-
Odlukom većine poverilaca Skupštine akcionara FAP-a, a to su uglavnom
predstavnici države, odlučeno je da šest zaostalih plata koje potražujemo budu
pretvorene u akcije. Smatramo da smo na taj način zakinuti za lične dohotke koje smo zaradili. To
predstavlja apsolutno kršenje zakonskih rešenja u Srbiji jer se zna na koji način
se obavlja isplata zarada i reguliše radni staž. Nedozvoljeno je to činiti
prebacivanjem tih obaveza u akcije. Te akcije radnici neće moći ni da naplate
jer su one faktički beskorisne. Ko će se to odlučiti da kupi akcije fabrika
koje su u vlasništvu radnika - kaže za Danas Miroslav Mršević, predsednik
Udruženja za zaštitu radnika Fabrike automobila Priboj "Radnik nije
rob".
Prema
njegovim rečima Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj, preuzeo je obavezu da
iz budžeta opštine nadoknadi tih šest zaostalih zarada radnicima FAP-a.
-
Rvović je veoma korektan i zaista želi da nam pomogne. Međutim i pored njegove
dobre volje opština Priboj ne može da nam pomogne bez da interveniše država jer
je njen budžet veoma skroman. Najbolji primer za to je obaveza koju je opština
preuzela da nam isplati 100 evra otpremnine po godini radnog staža. Od 650
zaposlenih koji su pristali da napuste fabriku uz otpremnine ta suma je od
strane opštine dosad isplaćeno za svega 50 do 60 radnika. Svi ostali su na
čekanju. Jednostavno, priliv novca u budžet opštine Priboj nije veliki i
otpremnine se isplaćuju kada za to ima novca - objašnjava Mršević. On ističe da
je veoma neizvesno šta će sa fabrikom biti posle usvajanja UPPR-a i tvrdi da
država nema jasan plan za izvlačenje preduzeća iz krize u koju je zapalo.
-
Nakon što je 650 zaposlenih napustilo fabriku uz otpremnine u njoj je ostalo
svega 15 radnika u stalnom radnom odnosu koji nisu ispunjavali uslove za
odlazak u prevremenu penziju i njih 50 koji rade po ugovorima. Oni rade na
poslovima čiji je naručilac Vojska Srbije kao i na nekim starim narudžbama.
Iako je bilo reči da će odmah po proglašavanju UPPR-a FAP preći u vlasništvo
Vojske Srbije od toga i dalje nema ništa. Prema informacijama kojima
raspolažemo određeni krugovi Vojske Srbije se protive da FAP postane fabrika
koja bi poslovala u njenom sastavu jer već postoje neka preduzeća u Srbiji koja
mogu da podmiruju potrebe Vojske. Sa druge strane država koja nema jasan plan
šta i kako sa FAP-om samo kupuje vreme i stalno ponavlja priču kako će problem
FAP-a biti rešen. Da kažu da fabrika dobro posluje nadležni u državi ne mogu
jer to ne odgovara činjenicama. Da prodaju fabriku u inostranstvu ne mogu nikom
a da kažu da Vojska nije zainteresovana da je preuzme vlastima takođe politički
ne odgovara. Zbog toga se ide na što duže prolongiranje rešenja - smatra
Mršević.
Sa
druge strane Ranko Vuković, generalni direktor FAP-a, kaže za Danas da će ta
fabrika postati deo vojnog kompleksa.
-
Da bi se to ostvarilo potrebno je da odluka o UPPR-u postane pravosnažna. Kada
će do toga da dođe je na pravosudnim organima i nije prikladno da ja kao
generalni direktor prejudiciram kada će to biti. Za to postoje određeni
zakonski rokovi i čim odluka bude pravosnažna FAP će preuzeti Vojska Srbije.
FAP inače normalno funkcioniše i radimo na poslovima vezanim za dva ugovora
koja smo potpisali. Kada je pak reč o tome da je šest zaostalih plata
pretvoreno u akcije jedino što mogu da kažem je da je to bila odluka većine
poverilaca a radnici su na taj način postali vlasnici akcija koje će moći da
prodaju - zaključuje naš sagovornik.
Нема коментара:
Постави коментар